Home Clanak REFORMACIJA NAKON 499 GODINA

REFORMACIJA NAKON 499 GODINA

954

Želeo je samo da pokrene diskusiju, a diskusija je pokrenula verski zemljotres. Da li je večni život stvarno trgovina? Da li se večni život zaista moze kupiti? Kritički je postavio pitanje jedan tada prilično nepoznat monah po imenu  Martin Luther. Da li možes da zaslužiš Nebo kao zaslugu za svoju pobožnost i dobra dela? Da li ti Bog poklanja svoju ljubav bez preduslova – čisto iz milosti (blagodati)?

 Šta danas znači 499 godina postojanja Reformacije?

Plakat sa 95  teza  tj. pitanja, naveo je  Katoličku crkvu, na diskusiju pre 499 godina, kada ih je Martin Luther zakucao na vrata crkve u Wittenbergu. Konflikt sa onima koji su želeli da prigrabe novac od ljudskog straha, koji su se plašili pakla, bio je neizbežan. Trgovina oproštajnicama (indulgencijama) se to tada zvalo. Crkva je prodavala deonice (potvrde, oproštajnice) za večni život tj. oproštaj greha u čistilištu i tako finansirala svoje građevinske radove na velelepoj bazilici Svetog Petra u Rimu. Ovaj posao nikako nisu želeli da im se pokvari. Tako je Martin Luther uhvaćen i prvo saslušan od papskog izaslanika a zatim osuđen. Kasnije u maju 1521. oko tri meseca pre nego što su Turci osvojili Beograd, osuđen je i od strane Cara. Lišen je svih prava na zaštitu svog života. Da nije imao jednog kneza kao gospodara, koji ga je uzeo u zaštitu, zasigurno ne bi dugo poživeo. Ali Reformacija je tek počela!

Mi se prisećamo  prema tradiciji dan postavljanja njegovog plakata, 31.oktobar 1517. kao Dan reformacije. To Martin Luther tada uopšte nije imao na umu. On je voleo svoju Katoličku (sveopštu) crkvu i želeo je samo da odstrani zloupotrebu moćnika i podstakne slobodu svakog hrišćanina. Ljudi su trebali slobodno da žive, misle i veruju, svi oni koji se prema Isusu Hristu zovu hrišćani. Između Boga i ljudskih srca i ljudske svesti, ne sme da stoji Crkva, koja svojim zakonima i kaznama pritiska i manipuliše ljudima. Šta više, crkva nije ništa drugo osim mesta okupljanja svih vernika gde se propoveda Evanđelje i opslužuju Svete Tajne, prema Božijim rečima  (Augsburška konfesija, članak 7). Crkva treba da radi na duhovnosti vernika a ne na strani sile i moćnika. Pošto to tada crkveni moćnici nisu shvatili, Crkva je ponovo doživela šizmu, kao i 1054. godine tj. oko 500 godina pre Reformacije, kada se zbog nedovoljne sposobnosti za razgovor njihovih vođa podelila, na Rimsku zapadnu i Istočnu Vizantijsku crkvu.

 

Protestanski pravci

 Martin Luther je  pokrenuo, ne samo, lavinu teoloških sporova nego je otvorio i put velikom reformatskom pokretu u celoj Evropi. Reformacija se formirala u tri glavna pravca.

 Luteranstvou Nemačkoj, Skandinaviji i centralnoj Evropi.

Kalvinizam –  u Švajcarskoj, Francuskoj, Holandiji, Škockoj i Mađarskoj (sa Slavonijom i Vojvodinom koje su bile u sklopu Mađarske).

Anglikanstvo – u Engleskoj

  

Reformacija u službi obrazovanja

Po čemu je reformacija značajna za čovečanstvo? Sa početkom perioda Reformacije poboljšava se i pismenost. Usled činjenice  da su stekli sposobnost čitanja, pojedinci stavljaju u pitanje autoritet samog Pape. Štampanje Biblije na lokalnim jezicima i dijalektima znatno doprinosi povećanju pismenosti. Reformatori osnivaju škole gde ljudi uče osnovne predmete na maternjem jeziku.

 

Reformacija i demokratija

Protestantizam je pokazao izvanredno složen, ali napredan odnos prema pojednicu. Pojedinac je bez svešteničkog posredništva odgovoran Bogu. Sveštenik i vladar su njegove sluge, isto tako ništavni kao i svaki drugi čovek.

Posle smrti Ulriha Zwinglia, koji je stradao u borbi na barikadama Ženeve, crkva u Ženevi je ostala bez duhovnog vođe i na njegovo mesto dolazi Žan Kalvin. Kalvin je reformisao crkveno uređenje u kome vlast dolazi od dole tj. vlast imaju vernici koji preko svojih predstavnika (prezbitera) rukovode jednom mesnom crkvom a skup više takvih mesnih crkava sa svojim predstavnicima i klericima čine “Sinod” tj. jednu vrstu crkvenog parlamenta, u kome broj klerika nije veći od laičkih predstavnika crkve. To je tako osmišljeno da klerici ne bi mogli da preovladaju nad laicima tj. vernicima i da ne bi mogla da se pojavi Sveštenička nadmoć tj. da sveštenici ne bi mogli da sprovode silu nad vernicima, kako je to inače bilo pre pojave Reformacije. Takav crkveni sistem je imao i uticaj na državno poimanje vlasti a iz tog uticaja, na površinu, vremenom je izronila i pojava demokratski uredjenog društva.

 

Reformacija i odnos prema radu

Protestanti su imali naglašen odnos prema radu. Svet mediteranske lakomislenosti i istočne prepredenosti smatrao je rad kao teret. Smišljen, planski i sistemski rad nije bio, a nije ni danas naročito omiljen izvan protestantskog sveta.

Taj svijet su, inace zemlje sa izrazito surovom i nepovoljnom klimom. Ipak, one nisu opustele, vec su se razvile zahvaljujući protestantskom shvatanju rada. Kompletna Holandija, a pogotovo njene dve severne pokrajine – Groningen i Frizija su dobar primer ovog odnosa prema radu. Poznato je uporno otimanje zemlje od mora i od močvara. Manje je poznato da dve pomenute pokrajine na severu nemaju ni pedlja zemlje koji nije više puta obrađivana. Njihova namera i navika da skromno žive i mnogo rade dovela ih je do visokog standarda, potpune socijalne zbrinutosti, bez inflacije, solidnog školstva i gde nema nepismenih. Isto tako je slučaj i sa Finskom koja ima drugačiji pogled na rad od SSSR kojoj je pripadala. Jednostavno, sve države u kojima cveta protestantizam su ekonomski stabilne i u ljudima vlada preduzetnički duh.

 

Reformacija i kultura

 Ako uzmemo u obzir da je pojavom reformacije, nastalo opismenjavanje vernika (a samim tim i prestanak verske zatucanosti), pojava demokratski uređenog društva i naglašen odnos prema radu tj. povećana svest preduzetničkog duha, neminovno je da se u takvom jednom društvu pojavi i jedan viši niho kulture. Kultura koja se ulila u svest. Iz takve svesti se javljaju društvene pojave poput: humanizma, ekološke svesti, odgovornosti, umetnosti a i velikog broja mislilaca tj filozofa savremenog doba.

Vlč. Miroslav Crvenka