Kezdőlap Publikacije KRATKI KURS O OPERACIJI MOZGA!

KRATKI KURS O OPERACIJI MOZGA!

896

„Pogledaj unutra i videćeš,
Kako reči zasecaju duboko moj mozak
Kao grom gore,
Brzo gore
Nož reči dovodi me do ludila…“

Jedan isečak iz Pank pesme duboko govori o stvarnosti. Reč može da boli. Kako naša stara izreka kaže «zla reč zaraste ali zla rana nikada ne zaraste». Reč može, dakle, biti hiruško sredstvo. Korišćeno za ono dobro ili za ono loše. Može naneti dobro ili zlo. Sve u zavisnosti u čijim je rukama. Božijim ili nečijim drugim. Može goreti ili biti melem.

Pisac Jevrejima još davno reče 4:12: «Jer je reč Božija živa, i delotvorna, i oštrija od svakog mača s dve oštrice, te doseže do rastavljanja duše i duha, zglavaka i moždine, pa sudi mislima i smeranjima srca; i nema stvorenja koje je nevidljivo pred njim, nego je sve golo i otkriveno u očima onoga kome mi polažemo račun.»

Takva reč je melem čak i kada hiruškim putem vrši odstranjivanje naših loših misli:

«Umetnost borbenih reči osvajaju život…»

HM! Istina je da se vodi velika borba oko reči, rečima. Postoje reči koje vršljaju našim mozgom baš kao i virusi u kompijuterskom sistemu. Razararajuće su. Ali zato je tu Božija reč kao antivirus. Ona čisti i usmerava. Dok ona prva razara i dezorjentiše. Junak knjige «Put hrišćanina» Džona Banjana, Hrišćanin borio se protiv otrovnih strela Apolona, Đavola koji je pokušavao da otruje njegove misli bezboštvom. Koristio je štit vere, jer je bio obučen kao vojnik. Zapravo pisac je iskoristio deo poslanice Efežanima 6:11-17 koja navodi «umetnost borbenih reči» koja su štit i oklop jer «osvajaju život»:

«Obucite se u sve oružje Božije, da biste mogli odoleti đavolskom lukavstvu. Jer naša borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mračnog sveta, protiv zlih duhova na nebesima. Zato uzmite sve oružje Božije, da biste mogli da se oduprete u zli dan i da se održite – pošto sve svršite. Stojte, dakle, opasavši svoja bedra istinom, i obukavši oklop pravednosti, obujte noge pripravnošću na evanđelje mira. Pri svem tom uzmite štit vere, kojim ćete moći da pogasite sve ognjene strele nečastivoga. Primite i kacigu spasenja i duhovni mač, koji je reč Božija.”

Dakle, ovaj «kratki kurs o operaciji mozga» ukoliko bih ga tako alegorijski nazvao prema pesmi, donosi božanska upustva za ophođenje prema reči koje dolaze od nekuda i mogu biti virusi. Ili otrovne strele. Treba biti naoružan božanskim sredstvima za operaciju uklanjanja loših reči. Ili za operaciju odbrane od loših reči, kako kaže kraj pesme sa početka:

«Kratki kurs o operaciji mozga
Zaustavio je krvavi nož reči,
Opet, da, da…»

To nije tek samo neki optimistički i tamo negde u daljini poklič. To je stvarnost ma kako ona u ovom trenutku nekom izgledala. Treba znati kako upotrebljavati reči za dobro. To nije pasivnost. Puko odstranjivanje mozga nakon čega nas se ništa i niko ne dotiče. Reč može biti štit pogotovo ako je podignuta kao znak vere u Gospoda Isusa Hrista. Treba znati kako odstraniti nekoristne informacije koje mogu bit tu i mirovati a koje kasnije mogu da se pretvore u krvavi nož. To su TROJANCI. Virusi koji napadaju kompijuterski sistem predstavljajući se kao dobri programi. Prijatelji?! HM!

Naše misli jedino ukoliko su Hristocentrične mogu biti dobro hiruško sredstvo za odstranjivanje naslaga nekoristih i virusoidnih informacija. Poslušajte apostola Pavla u Ef 4:25-29:

„Stoga odbacite laž i govorite istinu svako sa svojim bližnjim, jer smo udovi jedan drugome. Možete se i srditi, ali nemojte grešiti; sunce da ne zađe nad vašim gnevom, i ne dajite mesta đavolu. Kradljivac da ne krade više, nego neka se radije trudi i svojim rukama radi ono što je dobro, da bi mogao davati kome je potrebno. Ni jedna ružna reč da ne izlazi iz vaših usta, nego samo koja je dobra za nazidanje – gde je potrebno, da slušaocima bude blagotvorna.

Promena misli: ko je razmišljao o krađi, neka sada razmišlja kako da poštenim putem zaradi novac. Ko je razmišljao u ružnim rečima neka sada razmišlja o onome čime može oplemeniti drugog čoveka.

Svaka reč ima određeni autoritet. Da gradi ili razara. Ima i suvišnih reči ali i one ukoliko direktno ne štete onda oduzimaju vreme koje nam je i te kako dragoceno. Prazan govor koji je “oslobođen” suštine i čisto je konstrukcija koja proizilazi iz dosade malo koristi. Žuta štampa više je neseznačionalistička nego zanimlijiva. Pitanje istine je koliko je ona stvarna a ne žuta, banalno rečeno.

Pitanje je kakve su naše reči? Da li naše reči odslikavaju Hristolikost ili gore poput groma u nečijem mozgu i dovode našeg sagovornika do ludila?

Radio emsija IKONOSA:

autor: Zoran Grgovski