Kezdőlap Publikacije Molitva

Molitva

912

U modernom demokratskom društvu, gotovo da nema osobe koja ne zna šta je to molitva. Iako jedno vreme zanemarena, sada u postkomunističkom i postkonfliktnom društvu nastalo je vreme kada se religija a samim tim i molitva, u tradicionalnom smislu, sve više javlja kao ljudska potreba. Molitva, kao i samo vraćanje religiji je postalo jedan popularan vid ispoljavanja identiteta i pripadnosti modernog društva.

U ovom modernom društvu postoje dva oblika religijoznosti. Prvi oblik je uglavnom u tradicionalnom stilu.

Ovaj tradicionalni stil religioznosti se deli na dve pojave i to u obliku osoba koje stvarno veruju i osoba koje su pripadnici tradicije ali ne u vreskom smislu. Tako da, dok jedni neguju religiju, drugi je žive tj. religiozna uverenja sprovode u sopstvenom životu, pa samim tim je i molitva kod jednih zapostavljena do te mere da ne znaju ni molitvu „Oče naš“ da izmole, dok druga grupa tradicionalnih vernika, brojčano, višestruko manja, koja se moli iz duševne potrebe.

Drugi oblik religioznosti je manjinski oblik i uglavnom su pripadnici veroispovesti koje su nastale kao protestansko nasledje. Ovo nisu tradicionalni Protestanti čija je veroispovest nastala u vreme reformacije, nego su, u većini slučajeva, vernici čije veroispovesti su nastale kasnije u jednom pokretu koji se naziva Evandjeoski. Ova sociološka pojava ima u 90% slučajeva, duševnu potrebu za molitvom.

Međutim nameće se pitanje, da li se zaista vredi moliti, da li molitva pomaže, da li je moltva delotvorna, šta treba učiniti ili kako se moliti da bi molitva bila uslišena

Kao prvo, treba bi da kažemo da je molitva razgovor sa Bogom. Molitva ne bi trebala da bude monolog tj recitacija koju smo naučili napamet. Postoji molitva koju nas je naučio naš Gospod Isus Hristos kao primer kako bi molitva trebala da izgleda ali ne i da učimo neke ljudske molitve napamet.

U Novom Zavetu nam piše da za naše bezobrazno iskanje, Gospod će da usliši našu molitvu a s druge strane nam piše da se ne molimo kao mnogobošci jer Gospod zna šta nama treba.

Hajde da vidimo šta bi moglo da bude to „Bezobrazno iskanje“.

Kao prvo, moramo da razjasnimo da molitva nije sklop lepo izgovorenih reči u odredjenom stojećem ili klečećem stavu sa ovako ili onako sklopljenim ili podignutim rukama ali je sigurno prilika u kojoj možemo da zahvaljujemo Gospodu na svemu onom što smatramo da treba da zahvaljujemo. Zamislite da ste vi na mestu onoga kome se neko moli. Da li bi uslišili molitvu onom nezahvalnom ili onom zahvalnom? Što se pak tiče zahvalnosti tu ima više načina.

  1. Ima onih koji se ne zahvaljuju nego samo traže.
  2. Ima onih koji se zahvaljuju na onome sto su dobili. 
  3. Ima onih koji se zahvaljuju za ono što žele da dobiju.

Možda vas ova treća grupa ljudi malo zbunjuje. Možda pomislite da je to malo bezobrazno jer  Bog zna šta vama treba a vi Mu unapred sugerišete umiljatim neosnovanim zahvaljivanjem. Paaa! Ako ste tako pomislili, u pravu ste. Međutim! Hajde da se setimo šta je rekao Isus: “Za vaše bezobrazno iskanje.“ Dakle, nije problem u tome što zahvaljujemo za ono što želimo da dobijemo.

Da bi molitva bila uslišena treba još neki elementi da se poklope.

Treba da budete srećni dok se molite kao da ste vi to već dobili. Znam, znam da vam je ovo čudno. Ipak sklop najlepših reči koji je izgovoren u molitvi, neće biti uslišen ako niste sretni. Taj lep sklop reči izgovoren u molitvi je samo kitnjasti monolog i moć te osobe da sklopi lepe rečenice ali u tome nema ni duševnog vapaja a sretnog osećaja ni toliko.

Zašto je osećaj sreće toliko bitan.

Svi do sada su nas učili ili svojim primerom u životu su nam pokazali da su sretni tek kada im se nešto lepo dogodi. Međutim, poenta je u tome da budete sretni, a kada budete sretni onda će vam se dešavati lepe stvari. Znam da vam i ovo delije veoma čudno i da dok ovo čitate, stvarate jedan kontra gard prema ovome. Nemojte to da radite i dopstite mi da vam objasnim. Znam da sve vas pritiska prošlost koju vučemo kao repove za sobom. Ta prošlost, mogu biti prošlomesečni računi za koje nemamo novac da ih platimo i zbog toga se brinemo a onda tu prošlost puštamo u našu sadašnjost koja se zbog naše brige emituje tj prenosi u budućnost. Na taj načim mi smo okruženi brigama koje nas pritiskaju odnosno, svoju prošlost prenosimo i u budućnost. U Evanđelju po Mateju, 6, 27. postavlja nam se pitanje: “Ko može brigama nešto da promeni.“ Ako ne možemo prošlost da promenimo a u budućnosti ne znamo šta nas čeka, onda prošlost  nije naša jer je prošla a ni budućnost nije naša jer još nije došla. Ostaje nam samo sadašnjost.

Budite sretni što imate sadašnjost, što imate odeću, hranu, krov nad glavom, decu. Uživajte danas u tome i budite sretni zbog toga, jer današnja sreća koja će se oslikati u vašoj molitvi u kojoj zahvaljujete Gospodu na svemu onome što imate i na svemu onom što vam treba, a zahvaljujete kao da imate, u toj sreći, Gospod će da čuje vašu molitvu.

Zašto je to tako, ja ne znam, ali to tako funkcioniše. Ako mi ne verujete, pogledajte u Evanđelju po Mateju, 6, 33.  Piše da treba da tražimo najpre Carstva Božjega i pravde Njegove, pa će nam se sve ostalo dodati.

Hajde da vidimo šta je to Carstvo Božije i pravda Njegova.

Da li je Carstvo Božije vrhunac sreće, radosti i ushićenja onome ko će u njemu da bude. Verujem da se slažete u ovome sa mnom. Ako se slažete sa mnom u ovome, onda verovatno vidite da Gospod želi da nam kaže, da treba najpre da budemo, srećni, radosni i ushićeni, da bi nam se sve ostalo što nam treba dodalo za naše bezobrazno iskanje i to kroz molitvu u kojoj se zahvaljujemo za ono što imamo i za ono što nam treba u jednom emotivnom stanju sreće.

Zašto je bitno da se molimo molitvom koja je protkana emocijama?

Ako vas zamolim da sada ovoga trenutka zažmurite i zamislite automobil, da li ce taj automobil u vašim mislima izgledati ovako A U T O M O B I L, ili će te u mislima stvoriti sliku automobila koji vam se sviđa pa čak i boja koja vam se svidja.

Dakle, šta vidi vaš mozak, automobil u slovima A U T O M O B I L ili zamišlja sliku automobila. Nešto slično je i sa uslišenom molitvom. Lep ili malo manje lep sklop izgovorenih reči u molitvi treba da bude samo proizvod vašeg emotivnog stanja u kojem se molite. I tako, dok naš mozak zamišlja stvari u slikama a ne u slovima, isto tako naš Gospod više obraća pažnju i prepoznaje naše energetske emocije koje emitujemo, nego li na reči koje izgovorimo u molitvi. Dakle, nisu bitne reči nego su bitne emocije. Koliko puta nam se dogodilo da se molimo a da nam molitve nisu uslišene, pa se čudimo zašto Gospod ćuti. Verujte mi da te vaše molitve nisu otišle dalje od vašeg plafona.

Sve dok sebe ne stavimo u stanje u kojem:

  1. nećemo brinuti,
  2. nismo ljuti,
  3. smo zahvalni,
  4. radimo pošteno,
  5. dok nismo ljubazni i dobronamerni, dotle nema ništa od uslišene molitve.

Razmatranjem svakog od pomenutog emotivnog stanja ponaosob možemo detaljnije ući u suštinu smisla svakog od njih i na taj način srcem shvatiti duboku suštinu i lekovitost pozitivno energetske emotivne molitve

Danas ne brinem!

Kada se rodaš, Bog te ne pita da li želiš ili ne, kada umireš, Bog te opet ništa ne pita. Ako dve najvažnije stvari u tvom životu, kao što su rođnje i smrt, ne zavise od tebe, čemu onda briga o ostalim stvarima? Evanđelje po Mateju 6, 34.

Biće ono što biti mora i briga ne utiče na to u pozitivnom smislu. Šta god da se dešava to je uvek za naše dobro, samo što mi to shvatamo mnogo kasnije.

Misli ispunjene brigom uvek podrazumevaju negativnu podlogu i negativan sadržaj koji po zakonu „Slično privlači slično“ umeju da privuku ono što ne želimo i od čega strahujemo. Mi svojim unutrašnjim pozitivnim promenama uvek možemo da utičemo na tok našeg života, izazivajući na taj način i pozitivne promene u njemu, što nije mala stvar.

Briga je jedna vrsta nepoverenja u pozitivnost i povezanost našeg jedinstva s Bogom. Kada osoba putem inicijacije ( novog duhovnog rodjenja ) biva priključena na izvor Životne energije, stvara se osećaj zaštićenosti i sigurnosti u vođstvo i takav osećaj nije lažan.

Danas se molim oslobodjen-a briga i očekujem sve najbolje.

Danas nisam ljut-(a)!

Ljutnja je destruktivna emocija čija energija izaziva disharmoniju u celokupnom ljudskom biću. Istresajući ljutnju na sebe ili drugu osobu, čak i kada to radimo samo u mislima, mi oštećujemo pozitivno energetsko emotivne misli, što s vremenom takođe prouzrokuje bolest.

Takvom nesmotrenošću se nanosi velika šteta, mnogo veća nego što su bilo kakvi razlozi za ljutnju. Ljutnja uvek proizilazi iz ljudskog ega, dok duša, nikada nije ljuta. Poslušajte svoju Dušu, pomozite njoj, jer ljutnja uvek oduzima deo energetskog potencijala iz vašeg bića.

Ljutnja nije ništa drugo nego štetna navika, uzmite je pod svoju kontrolu i razvijte naviku suprotnu ljutini, a to je radost. Umirite svoj ego i obradujte svoju Dušu, te na taj način učinite svoj život i život drugih kvalitetnijim.

Zato danas nisam ljut-a i u radosti se molim

Danas sam zahvalan-(na) za sve!

Svakog dana smo okruženi stvarima za koje treba da budemo zahvalni, a često i ne razmišljamo o tome. Svakako ima stvari koje bi mogle biti bolje, ali okrenite se i zahvalite se za ono što je dobro u vašem životu i time ćete započeti proces pozitivnih promena.

Veoma je važno znati da zahvalnost za sve stvara posebnu energiju koja privlači blagostanje. Ljudi su stvoreni tako da žive u blagostanju, ali sami sebi stvaraju energetske prepreke ljubomorom, nezadovoljstvom, halapljivošću, pesimizmom i nezahvalnošću.

Izražavanjem zahvalnosti za sve što posedujete i za sve što vas okružuje u životu pomažete razvoju svog bića i samim tim učvršćujete vezu sa Bogom, koji poseduje apsolutno blagostanje (čije su forme: zdravlje, ljubav, prijateljstva, kreativna ostvarenja, novac) i u njemu ima dovoljno za sve.

Budite zahvalni svakoj osobi koja vas je povredila ili izazvala druge negativne emocije. Te osobe su vaši terapeuti (iako nisu svesni), jer bol koji ste osetili sigurno pročišćava i leči dušu, kao i svaki bol. Ti ljudi su naši učitelji. Budite zahvalni za svaku kriznu situaciju i poteškoću. Zahvalnost u kriznim situacijama ima realnu osnovu, jer čovek u tom trenutku ne zna šta je sve moglo da se desi, uvek postoji gore. Budite zahvalni za svoj fizički izgled, jer on bas takav, kakav je, je neophodan za rešavanje zadataka u školi života. Posmatrajte svoje telo kao hram za svoju dušu, ukoliko nismo zadovoljni svojim „Hramom“, mi možemo da promenimo njegov izgled, ali ne možerno da prigovaramo i da budemo nezahvalni, jer smo mogli da dobijemo mnogo gori ili da ne dobijemo nikakav, ujedno s tim ni priliku da živimo. Budite zahvalni za svaki obrok, jer u ovom trenutku ima mnogo onih koji su gladni. Budite zahvalni za svaki nov dan (sunčan ili kišovit), jer za mnoge širom sveta taj dan nije svanuo… Zahvalnost u nama rađa osećaj radosti, poboljšava zdravlje, usrećuje ljude oko nas, produžava život i stvara podlogu za pozitivne prilike.

Zato danas se molim zahvalan-a za sve.

Danas radim pošteno!

Poštenje je u svemu, pa i u poslu, vrlo važna osobina. Čista savest je obavezan uslov na putu duhovnog razvoja. Poštenje prema samom sebi izaziva osećanje poštovanja prema vama i od strane drugih Ijudi.

Zabluda je misliti da nepošteno obavljen posao neće nikome posebno naneti štetu. Dovoljno je da vi znate za to i to lično vama nanosi štetu, jer vas skreće sa puta harmonije i usklađenosti sa Božjim zakonom. Da biste bili u skladu sa samim sobom i sa Bogom, budite pošteni u svakom trenutku, svaki svoj posao obavljajte kao poslednji put u životu – najbolje što možete.

Zato sam danas sretan-a u molitvi jer radim sve pošteno.

Danas sam dobronameran-(na) i ljubazan-(na) prema svima!

Svi mi potičemo iz istog izvora, svi smo mi na neki „energetski način“ u Isusu Hristu braća i sestre, nismo nimalo stranci. Izražavanje dobronamernosti treba da je prirodna stvar i da dolazi iz samog srca. Dobronamernost je lek i zaštita od mnogih nedaća, a takode pokazatelj kvaliteta Duše i napretka u radu na sebi. Kada si dobronameran prema sebi, uvek si dobronameran i prema drugima. U svakom slučaju, dobronamernost i ljubaznost predstavljaju izuzetno kvalitetnu, pozitivnu i produktivnu energiju koja vrlo često prethodi ljubavi. A ljubav, kao što znamo, predstavlja glavni cilj i smisao života. Ljubaznošću i dobronamernošću možete da dotaknete nečije srce i da na taj način pokažete razliku, a možda i da inspirišete nekoga da bude bolji nego što jeste.

Od danas sam dobronameran-a

Ovaj princip možemo čuti i u drugoj interpretaciji:
Poštuj svoje roditelje, učitelje i starije„.

Poštovanje, dobronamernost i ljubaznost prema svojim roditeljima nisu odraz samo lepog ponašanja, oni su mnogo više. Poštovanje roditelja je osnova zdravog života i dugovečnosti, o čemu govori i jedna od Božjih zapovesti koje su date svakom čoveku kao glavna uputstva za život.

Ako uporedimo ljudsko biće s drvetom, roditelji su njegovo korenje. Ne brinuti o svom korenju, ne poštovati ga znači ubijati polako samo „drvo“, to jest sebe, i istovremeno uništavati ,,plodove“, odnosno potomke.

Poštovati roditelje nije samo fraza, to je naša spremnost da im oprostimo sve i da za njih sve učinimo. Deca se uvek uče na našem primeru i svoj odnos prema nama izgrađuju na podsvesnom usvajanju šema našeg ponašanja prema roditeljima. Sve što sada činimo svojim roditeljima naša deca će, u manjoj ili većoj meri, činiti nama.

Bog čoveku daje duhovni život, fizički život nam je dat Bogom kroz roditelje, nepoštovanje roditelja znači nepoštovanje Boga. Kakvi god ljudi bili naši roditelji, oni su prevashodno ljudi koje je Gospod izabrao i poželeo da baš kod njih budete rođeni. Nije na čoveku da prosuđuje izbor Stvaraoca.

Dobronamerna osoba, to jest osoba čija svest i duša imaju istinsku dobru nameru, takva osoba ne može da ukrade, da ubije, da lažno svedoči, da čini preljubu, da ne poštuje roditelje, i slično.

Svako ko poštuje ovaj princip širi osećaj ljudskog jedinstva i uzajamne ljubavi i poštovanja.

Ne zaboravljajte da se ponašate dobronamerno i prema svim ostalim živim bićima – vaša i njihova energija dolaze iz istog izvora.

Takvim ponašanjem ćete izraziti svoje dobre namere prema celoj planeti, koja je strpljiva i puna ljubavi prema nama. Tako počinje izlečenje Zemlje, nažalost zloupotrebljene od strane ljudi.

Svaki dan je dobar, a pođite od toga da je današnji dan možda od posebne važnosti.

Zato od danas sam  dobronamern-a i puna ljubavi prema svima.

Dakle, šta je molitva?

Molitva je ustvari jedna pozitivno energetsko emotivna misao koju naš mozak proizvodi i emituje a naš Gospod tu našu pozitivno energetsko emotivnu misao ( molitvu ) prepoznaje, želi da nam je ispuni, i ima toliko toga da nam da, da kompletno čovečanstvo ne može da iskoristi Božje dobronamerne potencijale.

Biblijski tekst nam kaže da Božja ruka nije okraćala, samo smo mi zaboravili na koji način da se povežemo sa izvorom blagostanja i na koji načim da komuniciramo sa našim tvorcem.

Amen

Vlč Miroslav Crvenka